Песма о манастиру Рајиновац

За све оне који никад нису били у овом дивном манастиру написах ову песму...

Манастир Рајиновац

Некад Рајко данас Рајиновац ушушкан иза Гроцке лежи.
Од давнина све до данас човечанству тежи.

Као сафир - женски манастир
испод воћњака и шуме се крије.
Нема оног ко је овде дошао,
а да чудновату воду са извора
пробао није...

И док седим испод ораховог хлада
видим и у камену, да постоји нада.
Овде све на живот мирише...
У тишини чујем...
Ова светиња дише!

Овај манастир од свег блага је већи.
У њему се тежи: поштењу, радости и срећи!
Многе су путање, али пут кроз живот
је један!
Онај исконски, када је човек праведан,
радан и вредан!

Тамо у тишини дубокој...
Где су молитва и вера спокој,
где је плач и од мача тежи...
Чудотворна икона Богородице Рајиновачке
лежи...

Испод цера ко од бисера
у тесаном камену, многе чува тајне...
Овде су ноћи посебне!
Мирне, чаробне и бајне!

Тамо где не постоји лутање!
Тамо где је и говор ћутање!
Где се мирис босиљка и тамјана шири,
немирни ветар с Дунава пири!

Свако онај ко у срцу
неку сталну тугу крије,
ко на души терет носи
мора исту да ороси!

Тражити искуп и покајање
добар је лек за душу човека.
Само су поколења честитих људи
дугог живота и века!

И зато мислите на децу своју!
Радите стално на њиховом одгоју.
Учите их вредностима правим.
Нека иду путевима блиставим!

Нека не дођу у искушење
и нека их води од Богородице спасење!!!

Аутор: Милица Алексић Јовановић